Knjige - čitati ih ili ne?

''Da li si pročitala knjigu koju si kupila pre dve nedelje?'' pitala me je prodavačica u novootvorenoj knjižari kada sam po drugi put ušla u radnju.
 ''Kako ste upamtili da sam već bila i koju sam knjigu kupila?'' začudila sam se znajući da u knjižaru ulazi mnogo ljudi.
 ''Danas retko ko čita, pogotovo u tvom uzrastu.'' rekla je ona samouvereno.
Kasnije mi je čak postala prijateljica. obaveštavala me o novim akcijama, o tome koliko je jeftiniji meki povez i preporučivala mi knjige za koje je čula da su dobre.

  Pitam se ponekad, zašto se ja razlikujem od svojih vršnjaka? Ja bih, na primer, radije dala ušteđevinu za dobru knjigu dok bi neko drugi kupio sebi dobre patike, jaknu ili majicu. Ali, patike obuješ dva puta i one više nisu nove, nisu zanimljive. Pitaćete me možda: A šta ću pa ja postići sa knjigom? Mnogo. Baš mnogo. Otputovaću tamo gde nikad ne bih otišla, koliko god da sam štedela za taj put. Upoznaću nove narode, njihove običaje, navike, verovanja,... Preživeću njihove sudbine, videti kako reaguju u datim situacijama. Naučiću mnogo o ljudskoj prirodi, o istoriji, o ljubavi, grehu, o iskupljenju greha. Doživeću ono što ne bih doživela ni u najluđim snovima.

  I nemojte misliti da je bolje pogledati film nego pročitati knjigu. U filmu je likove birao neko drugi. Izabrao ih je za svoju dušu. A ja, dok čitam, zamišljam ih onako kako meni odgovaraju. I onda je sve uredu.
  Ponekad se poistovećujem sa likovima pa preživljavam njihovu sreću ili njihovu golgotu. posle svake knjige bogatija sam za još jedno novo iskustvo. I sve to ostaje u meni, zauvek. Patike i jakne se pocepaju pa ih moramo baciti.

Današnja prijateljstva.

Više puta sam preispitivala samu sebe i došla do zaključka da mi, današnje generacije, uopšte ne znamo šta znači pravo prijateljstvo. Obično se veruje da se pravi prijatelji stiču u ranom detinjstvu. Ali, danas, deca kao da još u svojoj trećoj ili četvrtoj godini već pokupe zavist, zlobu i ljubomoru. Tako izgube mogućnost da steknu prijatelje. A da li oni to pokupe od starijih, od ukućana? Zašto se onda starije generacije hvale svojim druženjima i doživljajima? Činjenica je da se nešto promenilo a ja nikako ne mogu da pohvatam šta. Kad moja majka pozove svoju dugogodišnju prijateljicu, sa kojom se nije čula dva-tri meseca, Taj razgovor izgleda kao da su se rastale sinoć posle lepog večernjeg druženja. A kad ja pozovem svoju drugaricu posle samo dva dana ona je, zaboga, uvređena, jer joj ne posvećujem dovoljno pažnje.

 A tek je u školi katastrofa. Ako slušaš drugačiju muziku od većine, ako imaš drugačiji stil oblačenja ili ako si bolji učenik od ostalih odmah postaješ meta nemilosrdnih ogovarača i podsmeha. a onda možeš hodati i naglavačke neće ti pomoći. Najgori od svih su oni koji su stotinu puta trebali tvoju pomoć i ti si im stotinu puta pomogao a kada samo jedanput nisi bio u situaciji da to uradiš, odmah si za njih postao sebičan i najgori čovek na svetu. Ispade da nevalja mnogo biti ni dobar niti pomagati drugima jer oni umisle da je to tvoja obaveza.
  Danas su svi uvek, upravu. Povrede te a da to i ne primete. I ne sećam se kad sam poslednji put čula reč IZVINI. Kao da je ostala zarobljena u prošlom veku.

Ponekad se toliko razočaram u ljude, pomislim da nam nema spasa, a onda se opet tešim misleći kako ćemo kada, za nekoliko godina, odrastemo i postanemo zreliji, svi postati razumniji bolji ljudi, koji će umeti da prepoznaju i poštuju prave vrednosti.